spacer

Традиционални братски скупови Богојевића и других братстава који су поријеклом од Богојевића

Tradicionalni bratski skupovi Bogojevića i drugih bratstava koji su porijeklom od Bogojevića


 

Ако успијемо да се окупимо на

богојевић.мрежи - bogojević.mreži - bogojevic.net

а касније и у свим мјестима гдје живе Богојевићи вјерујем да ћемо бити први у свијету који су успјели да се окупе у једну велику породицу која је светиња сваког Богојевића



Ako uspijemo da se okupimo na

богојевић.мрежи - bogojević.mreži - bogojevic.net

a kasnije i u svim mjestima gdje žive Bogojevići vjerujem da ćemo biti prvi u svijetu koji su uspjeli da se okupe u jednu veliku porodicu koja je svetinja svakog Bogojevića

 

У Станисељићима,селу у Љешанској нахији, које се налази петнајестак километара од Подгорице, постају већ традиционални братски скупови Богојевића и других братстава који су поријеклом од Богојевића и села Станисељићи.Илија Јованов Богојевић улаже велике напоре да се село што више изгради а рођаци што више зближе. Написао је свеску захвалницу укојој је забиљежио све активности у селу, као и све доприносе сељана и разних добротвора. Захваљујући њима је постигнуто да село Станисељићи буде једно од најуређенијих села у Подгоричкој општини а можда и шире.

Богојевићи су једино братство које има овако велика окупљања у Љешанској нахији а међу ријетким је у читавој Црној Гори.

 


 

U Staniseljićima,selu u Lješanskoj nahiji, koje se nalazi petnajestak kilometara od Podgorice, postaju već tradicionalni bratski skupovi Bogojevića i drugih bratstava koji su porijeklom od Bogojevića i sela Staniseljići.Ilija Jovanov Bogojević ulaže velike napore da se selo što više izgradi a rođaci što više zbliže. Napisao je svesku zahvalnicu ukojoj je zabilježio sve aktivnosti u selu, kao i sve doprinose seljana i raznih dobrotvora. Zahvaljujući njima je postignuto da selo Staniseljići bude jedno od najuređenijih sela u Podgoričkoj opštini a možda i šire.

Bogojevići su jedino bratstvo koje ima ovako velika okupljanja u Lješanskoj nahiji a među rijetkim je u čitavoj Crnoj Gori.

 

Дио записа Илије Богојевића у свесци захвалници која се налази у цркви Св.Козме и Дамјана у Станисељићима:

"Са жељом да остане записано,и сачува се од заборава, ријешио сам да направим ову свеску коју сачињавају документовани и мој лични запис о акцијама и достигнућима у окупљању ширег братства и изградњи села.
  Ја Илија-Ико Јошов Богојевић сам као дијете остао сироче због брацке неслоге.Моја вјера у напредак и снага коју ми је подарио Господ Бог,ми је омогућила да и у тешким временима пркосим безбожницима и остварим јединство већег дијела села.И у том времену сам одржавао цркву и звонио за празнике,због чега сам привођен више пута.Но нека,свако ради како мисли да треба а један је судија који све то вага.Бољела ме од дјетињства наша брацка неслога која ме остави са братом и сестрама без оца,па сам са великом жељом радио на зближавању и окупљању рођака и свих људи добре воље.
   Активно сам се укључио у рашчишћавање прилаза цркви подизању нових зидова око гробља,нових капија итд.Са тиме смо припремили основу да почне иадаптација цркве која је била у лошем стању.У овој акцији велики допринос је дала Митрополија Црногорско-приморска са Владиком Данилом на челу.Тада почиње да се рађа идеја о оснивању једног одбора који ће имати задатак да покреће инијацитиве и да спроводи акције изградње села као и рада на окупљању браственика којих из овог села има једанаест.
На првим Љешанским спортским играма освајамо прво мјесто и први пехар долази у наше село.За успјех наше екипе на играма,најзаслужнији су били сада већ покојни Илија-Мујо Пејовић,као и наши рођаци Пејовићи из Вранића који су се истакли као добри играчи.Застава нашег села,коју сам ја носио,дуго се вијорила у селу.Организовали смо свечани скуп свих сељана да са рођацима из Вранића прославимо побједу.На челу трпезе  су сједјели најстарији сељани Томица Стеванов Богојевић и Мићо Иванов Пејовић.
   Због мог ангажовања у активностима од значаја за село и срдачних контаката са многим рођацима који не живе више у Станисељићима,село ме бира за предсједника села.Ту одговорност прихватам са великом вољом и амбицијама.Учинак мог рада као и рада мојих браственика,које ћу набрајати у овим списима,је велики на жалост душмана у селу и ван њега.
   Организујем уз помоћ Зорана Кнежевића,Цветка Богојевића и Јова Пејовића на мјесту званом гробовље други скуп.Скуп је имао за циљ да направимо паркинг простор за потребе села на поменутој локацији гдје се сада налази и спортски полигон.На акцију долазе и Пејовићи из Вранића,Лађићи из Понара и Вратнице из Толоша.Лађићи те године учествују у нашој екипи на Љешанским играма.На тој акцији сељани доносе вино и ракију као и мезу а сада покојна Госпава Милова Пејовић доноси двије гајбе пива.
Под истом организаторском екипом уз помоћ цијелог села  одржава се и трећи скуп на платоу у близини цркве који је окупио сва братства која потичу из овог села.

Скупу присуствују:

Богојевићи,Поповићи,Пејовићи, Лађићи ,Давидовићи,Кнежевићи,Вратнице, Ивановићи, Нешковићи и Томановићи.

То је био највећи скуп те врсте у неше село до тада.Братственици су се упознавали,играли и пјевали уз богату трпезу коју смо у част овог скупа припремили.
Одржао сам поздравни говор и пожелио да се оваквих скупова организује што више,што смо касније и остварили.Многи су узели ријеч здравице али је здравица Милана Нешковића била посебно дирљива и пропраћена је великим аплаузом.То је био велики дан за наше село и зближавање њених браственика.На скупу је послужена и ракија Јока Милошева Поповића коју је чувао тридесет година и са задовољством донио на скуп.Скуп је забељежила камера Слоба Савова Богојевића.
  Предсједник Општине Подгорица постаје наш сељанин Зоран Кнежевић.Код њега организујемо састанак преставника свих братстава са циљем да изградимо капелу тј.дом Св.Козме и Дамјана у дворишту цркве и гробља.
    Бира се одбор за изградњу капеле од седам чланова из свих братстава села.Одређује се план одвијања активности изградње темеља капеле.За благајника села се именује Рако Крстов Поповић.
По завршетку копања темеља за капелу тј.Дом Св.Врачева организујемо Освештање цркве Св.Врачева и постављање камена темељца за изградњу капеле.Освештење је обавио Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије са свештенством уз велико присуство сељана и гостију. Присуство Митрополита је искоришћено да се некрштени крсте а невјенчани (црквено) вјенчају.Скуп је камером записао Гојко Раичковић без надокнаде.
   Упоредо са изградњом капеле почињемо и са адаптацијом цркве.Пројекат за изградњу дома Св.Врачева је израдио наш сељанин,архитекта Чедо Поповић без икакве новчане надокнаде а пројекат за адаптацију цркве је урадио познати архитекта Љубо Иванишевић уз минималну новчану надокнаду.Улога Чеда Поповића је велика и тешко се може представити ријечима.Црква је била на ивици пропадања док је сада пристојно адаптирана.Темеље као и кров цркве смо ојачали армираним бетоном.Звоник је обложен бакром као и предњи и задњи дио цркве и настрешица изнад улазних врата.Урађен је тротоар около цркве и постављене су четири жељезне стеге које су поставили Жарко Милована Богојевић и Јован Илије Богојевић.У адаптацији се придржавамо пројекта господина Иванишевића.
   Архитекта Чедо Поповић израђује и пројекат за помоћне просторије са кухињом и два санитарна чвора,који су били неопходни овом комплексу.Убрзо реализујемо и овај пројекат уз изградњу резервоара за воду који опслужује помоћни објекат

Надзорни орган у изградњи и адаптацији наведених објеката је Чедо Поповић.

   Рат 1991 год узима прву жртву из нашег села Дејана Бранковог Богојевића у двадесетпрвој години.Остајемо трагично и без Миленка-Зека Милутиновог Поповића и Миљана Јозовог Богојевића.Организујем братску посјету њиховим гробовима у знак сјећања на њихову доброту и младалачки полет.Аутобус за организовани превоз је обезбиједио Зоран Кнежевић,а цвијеће је из своје цвјећаре дала бесплатно Вуке Спасојева Богојевић. Послије положћеног цвијећа је говор одржао Зоран Кнежевић предсједник Општине Подгорица дирљивим ријечима.У истом времену породица пок.Пера Мићова Пејовића је давала помен и присутне је почастила пићем и мезом.Приликом повратка из Станисељића организовано одлазимо у Враниће на сахрану трагично страдалог Драгора Божовог Пејовића.
   Послије краће паузе већ традиционалних брацких сусрета и окупљања,из оправданих разлога(ратна дешавања и жртве), приступам организацији до тада невиђеног скупа у Љешанској нахији.Скуп се организовао на већ направљеном спортском полигону испод великог шатора са великом трпезом која је примила 450 рођака и пријатеља из осталих села Љешанске нахије.Овако импозантан скуп сам одувијек желио организовати у част мојих предака и потомака,за добро мога племена.Било је дирљивих ситуација приликом упознавања и сријетања рођака и пријатеља.За овакве дане људи живе.
     Скупу су присуствовали и наши рођаци из Враке,Поповићи који су по први пут били у Станисељиће. Обезбиједили смо богату трпезу,уз живу музику која је забављала госте.Гости су прво прошетали селом до цркве и капеле,упознао сам их са урађеним и са плановима за даље радове.Посјетили смо гробове наша три млада момка,положили цвијеће од истог дародавца и запалили свијеће.Послије свечаног ручка сам званично изложио све што се у ранијем периоду урадило,изнио подужи списак донатора и истима уручио захвалнице села Станисељићи.Оним који нису били присутни захвалница и флаша  је уручена накнадно. Захвалнице су додијељене и најстаријим житељима села за животни допринос селу.На скупу су говорили многи сељани и гости.Запажен је говор госта из сусједног села Петра Раичковића који рече:"Станисељићи свијетли образу Љешанске нахије..." као и ријечи усхићења Милисава Радусиновића из Буроња.Прочитано је и поздравно писмо Риста Ђурова Богојевића који није могао присуствовати
  Знајући да све што није записано и забиљежено камером пада у заборав,велики труд улажемо у стварању видео касету о житељима Станисељића и онима који живе на другим мјестима а потичу из нашег села.На касети су снимљени познаваоци историје нашег села Милутин Николин Богојевић,Јоко Милошев Поповић и Вељко Јошов Богојевић.Материјал је снимио и монтирао Гојко Раичковић.Касета је oштампана у преко педесет примјерака".

 

 

Освојени пехар на првим љешанским спортским играма

 

 


 

 

Dio zapisa Ilije Bogojevića u svesci zahvalnici koja se nalazi u crkvi Sv.Kozme i Damjana u Staniseljićima:

"Sa željom da ostane zapisano,i sačuva se od zaborava, riješio sam da napravim ovu svesku koju sačinjavaju dokumentovani i moj lični zapis o akcijama i dostignućima u okupljanju šireg bratstva i izgradnji sela.

  Ja Ilija-Iko Jošov Bogojević sam kao dijete ostao siroče zbog bracke nesloge.Moja vjera u napredak i snaga koju mi je podario Gospod Bog,mi je omogućila da i u teškim vremenima prkosim bezbožnicima i ostvarim jedinstvo većeg dijela sela.I u tom vremenu sam održavao crkvu i zvonio za praznike,zbog čega sam privođen više puta.No neka,svako radi kako misli da treba a jedan je sudija koji sve to vaga.Boljela me od djetinjstva naša bracka nesloga koja me ostavi sa bratom i sestrama bez oca,pa sam sa velikom željom radio na zbližavanju i okupljanju rođaka i svih ljudi dobre volje.

   Aktivno sam se uključio u raščišćavanje prilaza crkvi podizanju novih zidova oko groblja,novih kapija itd.Sa time smo pripremili osnovu da počne iadaptacija crkve koja je bila u lošem stanju.U ovoj akciji veliki doprinos je dala Mitropolija Crnogorsko-primorska sa Vladikom Danilom na čelu.Tada počinje da se rađa ideja o osnivanju jednog odbora koji će imati zadatak da pokreće inijacitive i da sprovodi akcije izgradnje sela kao i rada na okupljanju brastvenika kojih iz ovog sela ima jedanaest.


Na prvim Lješanskim sportskim igrama osvajamo prvo mjesto i prvi pehar dolazi u naše selo.Za uspjeh naše ekipe na igrama,najzaslužniji su bili sada već pokojni Ilija-Mujo Pejović,kao i naši rođaci Pejovići iz Vranića koji su se istakli kao dobri igrači.Zastava našeg sela,koju sam ja nosio,dugo se vijorila u selu.Organizovali smo svečani skup svih seljana da sa rođacima iz Vranića proslavimo pobjedu.Na čelu trpeze  su sjedjeli najstariji seljani Tomica Stevanov Bogojević i Mićo Ivanov Pejović.

   Zbog mog angažovanja u aktivnostima od značaja za selo i srdačnih kontakata sa mnogim rođacima koji ne žive više u Staniseljićima,selo me bira za predsjednika sela.Tu odgovornost prihvatam sa velikom voljom i ambicijama.Učinak mog rada kao i rada mojih brastvenika,koje ću nabrajati u ovim spisima,je veliki na žalost dušmana u selu i van njega.

   Organizujem uz pomoć Zorana Kneževića,Cvetka Bogojevića i Jova Pejovića na mjestu zvanom grobovlje drugi skup.Skup je imao za cilj da napravimo parking prostor za potrebe sela na pomenutoj lokaciji gdje se sada nalazi i sportski poligon.Na akciju dolaze i Pejovići iz Vranića,Lađići iz Ponara i Vratnice iz Tološa.Lađići te godine učestvuju u našoj ekipi na Lješanskim igrama.Na toj akciji seljani donose vino i rakiju kao i mezu a sada pokojna Gospava Milova Pejović donosi dvije gajbe piva.

Pod istom organizatorskom ekipom uz pomoć cijelog sela  održava se i treći skup na platou u blizini crkve koji je okupio sva bratstva koja potiču iz ovog sela.

Skupu prisustvuju:Bogojevići,Popovići,Pejovići, Lađići,

Davidovići,Kneževići,Vratnice, Ivanovići, Neškovići i Tomanovići.To je bio najveći skup te vrste u neše selo do tada.Bratstvenici su se upoznavali,igrali i pjevali uz bogatu trpezu koju smo u čast ovog skupa pripremili.

Održao sam pozdravni govor i poželio da se ovakvih skupova organizuje što više,što smo kasnije i ostvarili.Mnogi su uzeli riječ zdravice ali je zdravica Milana Neškovića bila posebno dirljiva i propraćena je velikim aplauzom.To je bio veliki dan za naše selo i zbližavanje njenih brastvenika.Na skupu je poslužena i rakija Joka Miloševa Popovića koju je čuvao trideset godina i sa zadovoljstvom donio na skup.Skup je zabelježila kamera Sloba Savova Bogojevića.

  Predsjednik Opštine Podgorica postaje naš seljanin Zoran Knežević.Kod njega organizujemo sastanak prestavnika svih bratstava sa ciljem da izgradimo kapelu tj.dom Sv.Kozme i Damjana u dvorištu crkve i groblja.

Bira se odbor za izgradnju kapele od sedam članova iz svih bratstava sela.Određuje se plan odvijanja aktivnosti izgradnje temelja kapele.Za blagajnika sela se imenuje Rako Krstov Popović.

Po završetku kopanja temelja za kapelu tj.Dom Sv.Vračeva organizujemo Osveštanje crkve Sv.Vračeva i postavljanje kamena temeljca za izgradnju kapele.Osveštenje je obavio Mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije sa sveštenstvom uz veliko prisustvo seljana i gostiju. Prisustvo Mitropolita je iskorišćeno da se nekršteni krste a nevjenčani (crkveno) vjenčaju.Skup je kamerom zapisao Gojko Raičković bez nadoknade.

   Uporedo sa izgradnjom kapele počinjemo i sa adaptacijom crkve.Projekat za izgradnju doma Sv.Vračeva je izradio naš seljanin,arhitekta Čedo Popović bez ikakve novčane nadoknade a projekat za adaptaciju crkve je uradio poznati arhitekta Ljubo Ivanišević uz minimalnu novčanu nadoknadu.Uloga Čeda Popovića je velika i teško se može predstaviti riječima.Crkva je bila na ivici propadanja dok je sada pristojno adaptirana.Temelje kao i krov crkve smo ojačali armiranim betonom.Zvonik je obložen bakrom kao i prednji i zadnji dio crkve i nastrešica iznad ulaznih vrata.Urađen je trotoar okolo crkve i postavljene su četiri željezne stege koje su postavili Žarko Milovana Bogojević i Jovan Ilije Bogojević.U adaptaciji se pridržavamo projekta gospodina Ivaniševića.

   Arhitekta Čedo Popović izrađuje i projekat za pomoćne prostorije sa kuhinjom i dva sanitarna čvora,koji su bili neophodni ovom kompleksu.Ubrzo realizujemo i ovaj projekat uz izgradnju rezervoara za vodu koji opslužuje pomoćni objekat

Nadzorni organ u izgradnji i adaptaciji navedenih objekata je Čedo Popović.

   Rat 1991 god uzima prvu žrtvu iz našeg sela Dejana Brankovog Bogojevića u dvadesetprvoj godini.Ostajemo tragično i bez Milenka-Zeka Milutinovog Popovića i Miljana Jozovog Bogojevića.Organizujem bratsku posjetu njihovim grobovima u znak sjećanja na njihovu dobrotu i mladalački polet.Autobus za organizovani prevoz je obezbijedio Zoran Knežević,a cvijeće je iz svoje cvjećare dala besplatno Vuke Spasojeva Bogojević. Poslije položćenog cvijeća je govor održao Zoran Knežević predsjednik Opštine Podgorica dirljivim riječima.U istom vremenu porodica pok.Pera Mićova Pejovića je davala pomen i prisutne je počastila pićem i mezom.Prilikom povratka iz Staniseljića organizovano odlazimo u Vraniće na sahranu tragično stradalog Dragora Božovog Pejovića.

   Poslije kraće pauze već tradicionalnih brackih susreta i okupljanja,iz opravdanih razloga(ratna dešavanja i žrtve), pristupam organizaciji do tada neviđenog skupa u Lješanskoj nahiji.Skup se organizovao na već napravljenom sportskom poligonu ispod velikog šatora sa velikom trpezom koja je primila 450 rođaka i prijatelja iz ostalih sela Lješanske nahije.Ovako impozantan skup sam oduvijek želio organizovati u čast mojih predaka i potomaka,za dobro moga plemena.Bilo je dirljivih situacija prilikom upoznavanja i srijetanja rođaka i prijatelja.Za ovakve dane ljudi žive.

Skupu su prisustvovali i naši rođaci iz Vrake,Popovići koji su po prvi put bili u Staniseljiće. Obezbijedili smo bogatu trpezu,uz živu muziku koja je zabavljala goste.Gosti su prvo prošetali selom do crkve i kapele,upoznao sam ih sa urađenim i sa planovima za dalje radove.Posjetili smo grobove naša tri mlada momka,položili cvijeće od istog darodavca i zapalili svijeće.Poslije svečanog ručka sam zvanično izložio sve što se u ranijem periodu uradilo,iznio poduži spisak donatora i istima uručio zahvalnice sela Staniseljići.Onim koji nisu bili prisutni zahvalnica i flaša  je uručena naknadno. Zahvalnice su dodijeljene i najstarijim žiteljima sela za životni doprinos selu.Na skupu su govorili mnogi seljani i gosti.Zapažen je govor gosta iz susjednog sela Petra Raičkovića koji reče:"Staniseljići svijetli obrazu Lješanske nahije..." kao i riječi ushićenja Milisava Radusinovića iz Buronja.Pročitano je i pozdravno pismo Rista Đurova Bogojevića koji nije mogao prisustvovati

  Znajući da sve što nije zapisano i zabilježeno kamerom pada u zaborav,veliki trud ulažemo u stvaranju video kasetu o žiteljima Staniseljića i onima koji žive na drugim mjestima a potiču iz našeg sela.Na kaseti su snimljeni poznavaoci istorije našeg sela Milutin Nikolin Bogojević,Joko Milošev Popović i Veljko Jošov Bogojević.Materijal je snimio i montirao Gojko Raičković.Kaseta je oštampana u preko pedeset primjeraka".