spacer

 


 

РОДОСЛОВНИ ОСНОВ ПОРОДИЦЕ БОГОЈЕВИћ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

 RODOSLOVNI OSNOV PORODICE BOGOJEVIĆ IZ CRNE GORE



  Према истраживањима многих истраживача,основ за презиме у Црној Гори било је лично име неког претка.Постоји предање да су Богојевићи од потомка Ивана Косанчића,јунака из Косовског боја 1389.године.

   Наиме,послије пропасти српске војске,жена Ивана Косанчића са пет синова(у неким предањима говори се о четири унука а  профессор Марко Поповић из Скадра говори о шест синова)и једном кћерком,одселили се у правцу запада.Познато је да су Турци присиљавали српске породице да се исељавају са Косова послије пропасти српске војске.Послије косовске битке,а нарочито послије пада читаве Србије 1459.год,срби су се селили на разне стране,у Угарску више пута.

 


 


 
Prema istraživanjima mnogih istraživača,osnov za prezime u Crnoj Gori bilo je lično ime nekog pretka.Postoji predanje da su Bogojevići od potomka Ivana Kosančića,junaka iz Kosovskog boja 1389.godine.

   Naime,poslije propasti srpske vojske,žena Ivana Kosančića sa pet sinova(u nekim predanjima govori se o četiri unuka a  profesor Marko Popović iz Skadra govori o šest sinova) i jednom kćerkom,odselili se u pravcu zapada.Poznato je da su Turci prisiljavali srpske porodice da se iseljavaju sa Kosova poslije propasti srpske vojske.Poslije kosovske bitke,a naročito poslije pada čitave Srbije 1459.god,srbi su se selili na razne strane,u Ugarsku više puta.


                     

 

СТАНИСЕЉИЋИ

Колико су тумарали ови синови Ивана Косанчића док су стигли у предјеле данашњих Станисељића није познато.Медјутим,када су стигли од тог мјеста недалеко,прибили су се у једну петину,те да се мјесто по томе и пећини назвало Прибојевићи(засеок села Станисељићи).Ево како је др.Јован Ердељановић то описао:
   "Богојевићи.Унуци Ивана Косанчића стојали су у Косово у Јаблану под Вучитрн.Онда су их Турци ишћерали и они су дошли у ово село и овдје су останули у Прибојевиће,прибили се при тој пећини(зато се зове земља и пећина Прибојевићи).Била су четири брата:од првог су Богојевићи,другог Поповићи,трећег Ладјићи,четвртог Вратнице . . .Не помиње петог брата од којег су Прчањићи по другом извору.
     "Кад су дошла та четири брата и пропирила код пећине'' наставља др.Ердељановић'' б. је тада у Грубанима само једна кућа од ст ...рог нар. Кад су они видјели дим,додју књима и пошто сазнају,да су ови од Турака избјегли овамо и  да ће ту да се настане,рекли им да не дају да се ту настане јер је то њих.зем. Али ови не шћедну ићи него предложе,да заметну бој,са обије стране на б. по пет,па докле ко кога догна. да ту остане међа.Побиједе досељеници и поставе међу до близу самог села Грубана'' По овоме запису др.Ердељановића  гдје су одредили по пет у бој потврђује се предање да их је било пет брата.И даље наставља др.Ердељановић:
    " Потада су се станов. У Станисељићима намнож. тол. да их је б. 77 кућа и позн. Се свуда трагови од њих. кућишта по жупи Станисављ. . Село се омалило у доба Ћуприлића.Тада су турци тражили арач и удар. на село које тада б. у Рупеш.Пошто им нијесу шћели дати арач,ударе тур. на њих и на Мало Гувно у Рупеш поклали се шњима и посјекли ове турке који су купили харач(кујуклије)

       Иза тога се дигне Ћуприлић са вел. војском и око је учинио на Њиве Градачке,а ови се затворили у кулу на Градац,и тур.ошапе кућу.Они су се бранили из куће из затвора док су навалили турци и примише се на кулу горе.У то скочи један одозго и разбучи барјактара тур.Виђеше тур. да их без погибије примити нете,па им даше вјеру и на вјеру пустише из куле.Изађоше ,дођоше код паше великога Ћуприлића.Пита паша: који  разбучи мачем онога мојега барјактара.Казаше му га и посјече га преко вјере.Пита даље ко му је брат и тако његова три-четири брата посјекоше.Што не посјече то ишћера у Херцеговину,у Пљевља,ђе их има стотина кућа.Ту је б. остао само један самохрани Вујо,а једна жена не шћедне одити са онима у Пљевља но је пошла код браће у Д.Кокоте(Мирановићи)и кад јој је ђетић имао три године,дође ономе самохраном стрицу.Тај ђетић Ђуро одрасте код стрица и стриц му показа сво његово имање Ђуро је имао Илију,Илија Ивана а од Ивана  је Живан,Иван и Пејо и одавде су се раширили и умножили.''
    Што до тада и касније настањено је читаво подручје од Кривиг Врха- Рупеш,присојем Бријега И Доброшкице до Сурала,Салачке стране и Брасиније пољана.
    Др Јован Ердељановић (1874-1944) је сакупљао податке за књигу ''Стара Црна Гора'' 1910 и 1911 године.Тада још у Станисељићима није постојало презиме Пејовић јер се тек касније по Пеју  прозову Пејовићи негдје 1925 год. Чиме се не брише крвно сродство.Од тога Пеја била су два сина Вуко и Драго,од Вука су данас Пејовићи а од Драга су задржали презиме Богојевић.
     Данас постоји доста раширено презиме Богојевић у разним крајевима.Истичем нека мјеста у којим живе Богојевићи.

  • Богојевића у Станисељиће код Подгорице има 180 са 67 кућа.Пејовића који су од Богојевића има 40 са 15 кућа.
  • Богојевићи и Пејовићи који су у Подгорици,Улцињу,Беранама,Пећи и Београду који нијесу везани кућом и имањем за Станисељиће
  • Богојевића село у околини Требиња
  • Богојевићи у Мркоњић граду
  • Богојевићи село у околини Ивањице
  • Село Заграђе у близини планине Рудник - има 70 кућа Богојевића,славе Св.Николаја,црква им је Лазарица.
  • Село Трудељ у околини Рудника са више породица Богојевић (податке дао Драгиша Богојевић из села Заграђе)
  • Село Пркос код Карловца са више породица
  • Села Трнови и Гмезово код Јајца са више породица
  • Села Додоши,Мартиновићи  код Глине са више породица који казују да су доселили из Црне Горе(податке дао пуковник Марко Богојевиш и мајор Огњен Богојевиш који су из тих села)
  • Село Тиоxе код Рашке има девет кућа Богојевића који су доселили из Црне Горе,славе Св.Архангел Михаил(податке дао  доктор Зоран Богојевић из тога села)
  • Село Сакула код Зрењанина са више породица
  • Код Врњачке Бање
  • Село Црноборје код Пљеваља,гдје данас има око 250 кућа,у том селу гдје су давно одсељени братственици презивају се данас Лацмановићи(податке дао правник Марко Лацмановић-из тог села који сад живи у Аранђеловцу)
  • Село Бован код Крушевца гдје се одселио Ђуро Николин Богојевић а по њему су се потомци касније прозвали Ђуровићи.Ђуро је имао синове Митра,Петра и Сава.Потомци од Петра тј. праунуци Миодраг и Милован прозвали су се Петровићи.
  • Село Богојевићи у околини Петриње са више породица који су досељени из Црне Горе(податке дао глумац Станко Богојевић из тог мјеста који сада живи у Београду)
  • По казивању  дипл.инг Александра Станкова Богојевића из Босне,стоји да је његов ђед Лука Богојевић доселио у Бијељину за вријеме окупације аустро-угарске из села Ритешић код Добоја,гдје истиче да има још старосједелаца Богојевића.Славе Св.Првомученика и архиђакона Стефана 09.01 у години.Навео је да има Богојевића на полуотоку Пељешцу али да су тамо католичке вјере.

   Одсељени су често своје презиме и крсну славу  мијењали да би заметнули траг због крвне освете и слично,а често ради других околности прилагођавања средини у којој су дошли.
    Богојевићи,Поповићи,Вратнице и Лађићи као и Пејовићи,Ивановићи,Нешковићи,Томановићи који воде поријекло од њих славе Св.Козму и Дамљана,Св.Враче 14.новембра и послужбицу(мали врачевдан) 14.јула.
    Професор Марко Јока Поповић из Скадра истиче,да је у братству Поповића било 11 попова до 18 вијека и послије четири од којих је један умро у Албанији 1975 г.Ти попови су обављали обреде у црви Св. Врачева у Станисељићима до 1795 када се селе у Зету па дио њих у Враку поред Скадра.
Ово је само један мали дио који је напосао и прикупио Милутин Николин Богојевић рођен у Станисељићима а живио и радио у Београду.

Као грађу је користио:

  • Др. Јован Ердељановић, Стара Црна Гора
  • Др. Јован Ердељановић,необјављени рукописи у САНУ,стране 788,789,791, 796,797,798
  • Предање које се преноси са кољена на кољено прикупљеноод старих Богојевића, Поповића, Пејовића, Лађића, Вратница, Нешковића итд

 

 

 


 

 

Koliko su tumarali ovi sinovi Ivana Kosančića dok su stigli u predjele današnjih Staniseljića nije poznato.Medjutim,kada su stigli od tog mjesta nedaleko,pribili su se u jednu petinu,te da se mjesto po tome i pećini nazvalo Pribojevići(zaseok sela Staniseljići).Evo kako je dr.Jovan Erdeljanović to opisao:
   "Bogojevići.Unuci Ivana Kosančića stojali su u Kosovo u Jablanu pod Vučitrn.Onda su ih Turci išćerali i oni su došli u ovo selo i ovdje su ostanuli u Pribojeviće,pribili se pri toj pećini(zato se zove zemlja i pećina Pribojevići).Bila su četiri brata:od prvog su Bogojevići,drugog Popovići,trećeg Ladjići,četvrtog Vratnice . . .Ne pominje petog brata od kojeg su Prčanjići po drugom izvoru.
     "Kad su došla ta četiri brata i propirila kod pećine'' nastavlja dr.Erdeljanović'' b. je tada u Grubanima samo jedna kuća od st ...rog nar. Kad su oni vidjeli dim,dodju knjima i pošto saznaju,da su ovi od Turaka izbjegli ovamo i  da će tu da se nastane,rekli im da ne daju da se tu nastane jer je to njih.zem. Ali ovi ne šćednu ići nego predlože,da zametnu boj,sa obije strane na b. po pet,pa dokle ko koga dogna. da tu ostane međa.Pobijede doseljenici i postave među do blizu samog sela Grubana'' Po ovome zapisu dr.Erdeljanovića  gdje su odredili po pet u boj potvrđuje se predanje da ih je bilo pet brata.I dalje nastavlja dr.Erdeljanović:
    " Potada su se stanov. U Staniseljićima namnož. tol. da ih je b. 77 kuća i pozn. Se svuda tragovi od njih. kućišta po župi Stanisavlj. . Selo se omalilo u doba Ćuprilića.Tada su turci tražili arač i udar. na selo koje tada b. u Rupeš.Pošto im nijesu šćeli dati arač,udare tur. na njih i na Malo Guvno u Rupeš poklali se šnjima i posjekli ove turke koji su kupili harač(kujuklije).
       Iza toga se digne Ćuprilić sa vel. vojskom i oko je učinio na Njive Gradačke,a ovi se zatvorili u kulu na Gradac,i tur.ošape kuću.Oni su se branili iz kuće iz zatvora dok su navalili turci i primiše se na kulu gore.U to skoči jedan odozgo i razbuči barjaktara tur.Viđeše tur. da ih bez pogibije primiti nete,pa im daše vjeru i na vjeru pustiše iz kule.Izađoše ,dođoše kod paše velikoga Ćuprilića.Pita paša: koji  razbuči mačem onoga mojega barjaktara.Kazaše mu ga i posječe ga preko vjere.Pita dalje ko mu je brat i tako njegova tri-četiri brata posjekoše.Što ne posječe to išćera u Hercegovinu,u Pljevlja,đe ih ima stotina kuća.Tu je b. ostao samo jedan samohrani Vujo,a jedna žena ne šćedne oditi sa onima u Pljevlja no je pošla kod braće u D.Kokote(Miranovići)i kad joj je đetić imao tri godine,dođe onome samohranom stricu.Taj đetić Đuro odraste kod strica i stric mu pokaza svo njegovo imanje Đuro je imao Iliju,Ilija Ivana a od Ivana  je Živan,Ivan i Pejo i odavde su se raširili i umnožili.''
    Što do tada i kasnije nastanjeno je čitavo područje od Krivig Vrha- Rupeš,prisojem Brijega I Dobroškice do Surala,Salačke strane i Brasinije poljana.
    Dr Jovan Erdeljanović (1874-1944) je sakupljao podatke za knjigu ''Stara Crna Gora'' 1910 i 1911 godine.Tada još u Staniseljićima nije postojalo prezime Pejović jer se tek kasnije po Peju  prozovu Pejovići negdje 1925 god. Čime se ne briše krvno srodstvo.Od toga Peja bila su dva sina Vuko i Drago,od Vuka su danas Pejovići a od Draga su zadržali prezime Bogojević.

     Danas postoji dosta rašireno prezime Bogojević u raznim krajevima.Ističem neka mjesta u kojim žive Bogojevići.

  • Bogojevića u Staniseljiće kod Podgorice ima 180 sa 67 kuća.Pejovića koji su od Bogojevića ima 40 sa 15 kuća.
  • Bogojevići i Pejovići koji su u Podgorici,Ulcinju,Beranama,Peći i Beogradu koji nijesu vezani kućom i imanjem za Staniseljiće
  • Bogojevića selo u okolini Trebinja
  • Bogojevići u Mrkonjić gradu
  • Bogojevići selo u okolini Ivanjice
  • Selo Zagrađe u blizini planine Rudnik - ima 70 kuća Bogojevića,slave Sv.Nikolaja,crkva im je Lazarica.
  • Selo Trudelj u okolini Rudnika sa više porodica Bogojević (podatke dao Dragiša Bogojević iz sela Zagrađe)
  • Selo Prkos kod Karlovca sa više porodica
  • Sela Trnovi i Gmezovo kod Jajca sa više porodica
  • Sela Dodoši,Martinovići  kod Gline sa više porodica koji kazuju da su doselili iz Crne Gore(podatke dao pukovnik Marko Bogojeviš i major Ognjen Bogojeviš koji su iz tih sela)
  • Selo Tioxe kod Raške ima devet kuća Bogojevića koji su doselili iz Crne Gore,slave Sv.Arhangel Mihail(podatke dao  doktor Zoran Bogojević iz toga sela)
  • Selo Sakula kod Zrenjanina sa više porodica
  • Kod Vrnjačke Banje
  • Selo Crnoborje kod Pljevalja,gdje danas ima oko 250 kuća,u tom selu gdje su davno odseljeni bratstvenici prezivaju se danas Lacmanovići(podatke dao pravnik Marko Lacmanović-iz tog sela koji sad živi u Aranđelovcu)
  • Selo Bovan kod Kruševca gdje se odselio Đuro Nikolin Bogojević a po njemu su se potomci kasnije prozvali Đurovići.Đuro je imao sinove Mitra,Petra i Sava.Potomci od Petra tj. praunuci Miodrag i Milovan prozvali su se Petrovići.
  • Selo Bogojevići u okolini Petrinje sa više porodica koji su doseljeni iz Crne Gore(podatke dao glumac Stanko Bogojević iz tog mjesta koji sada živi u Beogradu)
  • Po kazivanju  dipl.ing Aleksandra Stankova Bogojevića iz Bosne,stoji da je njegov đed Luka Bogojević doselio u Bijeljinu za vrijeme okupacije austro-ugarske iz sela Ritešić kod Doboja,gdje ističe da ima još starosjedelaca Bogojevića.Slave Sv.Prvomučenika i arhiđakona Stefana 09.01 u godini.Naveo je da ima Bogojevića na poluotoku Pelješcu ali da su tamo katoličke vjere.


   Odseljeni su često svoje prezime i krsnu slavu  mijenjali da bi zametnuli trag zbog krvne osvete i slično,a često radi drugih okolnosti prilagođavanja sredini u kojoj su došli.

    Bogojevići,Popovići,Vratnice i Lađići kao i Pejovići,Ivanovići,Neškovići,Tomanovići koji vode porijeklo od njih slave Sv.Kozmu i Damljana,Sv.Vrače 14.novembra i poslužbicu(mali vračevdan) 14.jula.

    Profesor Marko Joka Popović iz Skadra ističe,da je u bratstvu Popovića bilo 11 popova do 18 vijeka i poslije četiri od kojih je jedan umro u Albaniji 1975 g.Ti popovi su obavljali obrede u crvi Sv. Vračeva u Staniseljićima do 1795 kada se sele u Zetu pa dio njih u Vraku pored Skadra.

Ovo je samo jedan mali dio koji je naposao i prikupio Milutin Nikolin Bogojević rođen u Staniseljićima a živio i radio u Beogradu.

 Kao građu je koristio:

  • Dr. Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora
  • Dr. Jovan Erdeljanović,neobjavljeni rukopisi u SANU,strane 788,789,791, 796,797,798
  • Predanje koje se prenosi sa koljena na koljeno prikupljenood starih Bogojevića, Popovića, Pejovića, Lađića, Vratnica, Neškovića itd

 



Илија Јошов Богојевић поред цркве Св.Врачева

Село Станисељићи

Унутрашњост цркве Св.Козме и Дамјана

 Поглед са Рупешке главице на село и Скадарско језеро